Home
Ni Arhimedova poluga, čuvena po sposobnosti da dislocira planetu jednim potezom, ne bi bila u stanju da mi pomeri usne zakucane u ekstatični osmeh. Džizus Krajst, Fallout 3 je konačno stigao, neka me neko uštine za mutirani ekstremitet! Odisej, koga sam kao freakin’ Penelopa čekao deset godina, konačno mi je pao šaka. Kidajući celofan sa kutije sa igrom, osećao sam se kao šiparica koju je Riki Martin pozvao na večeru i zezanje. Or worse. Aaaaaaaah! Pre nego što nastavite sa čitanjem, uzmite krpu ili paket maramica zarad brisanja drooola, koji ćete pokupiti u sledećih 10.000 slovnih karaktera...
Da li je Fallout 3 „Oblivion sa vatrenim oružjem”? Većina fanova pribojavala se da će, nalik Oblivionu, neprijateljski ekosistem „levelovati” zajedno sa igračem.
Da li je Fallout 3 „Oblivion sa vatrenim oružjem”? Ovo pitanje sigurno muči svakog pravog fana, još od trenutka kada je obelodanjeno da je Bethesda od umirućeg Interplaya otkupila prava za single player aspekt ove franšize i započela posao na službenoj verziji Trojke. Na vašu i moju sreću, nije! Iako je urađen u istoj perspektivi kao i najkomercijalniji nastavak Elder Scrollsa, Fallout 3 je po najvećem broju aspekata sasvim svoj, tačnije, gotovo potpuno dosledan prvom i drugom nastavku sa kojima deli gotovo sve, osim dvodimenzionalne izometrijske forme. Strah da će Bethesda zabrljati ispao je potpuno neosnovan, mada to i nije neko iznenađenje za one koji su razvojni proces Trojke pratili od početka, čitajući developer intervjue u kojima su članovi programersko/dizajnerskog tima bez izuzetka ispoljavali pobožnu privrženost postulatima utemeljenim pre deset godina. Njihova gotovo sektaška revnost u potpunosti se ovaplotila na način koji je samo promil daleko od teoretski i praktično najboljeg. Klanjam im se do zemlje.
Brzo ćete shvatiti da igrate logičnu ekstenziju Fallout univerzuma, koja je pretrpela tehnološki fejslift. Članovi programersko/ dizajnerskog tima ispoljili su pobožnu privrženost postulatima utemeljenim pre deset godina.
Zaplet Fallouta 3 smešten je u 2277. godinu, tačno 200 godina posle nuklearne kataklizme i 36 godina posle dešavanja obrađenih u Falloutu 2. Vault 101, jedan od poslednjih „neotvorenih” Vaulta na Severnoameričkom kontinentu, smešten u brdima šire okoline Vašingtona D.C., jedini je dom za koji ste ikada znali. Živeći u sterilnom okruženju metalne utopije, hirurški odvojene od spoljnog sveta, rasli ste pored oca koji je činio sve da vam nadoknaci gubitak majke koja je umrla na porođaju – i onda je jednog dana nestao... Bekstvo iz Vaulta 101 uz pomoć overseerove kćeri, bezglavi skok u nepoznati, ruinirani radioaktivni wilderness, opremljenost pištoljem kablibra 10 mm i nekoliko stimpakova omažno i snažno reprizira šmek, iznenađenje i trnce koje ste (možda) imali na početku uživanja u prvom Falloutu. Osećaj je istog intenziteta kao i onaj pre 11 godina – a leap of faith prvog koraka izvan gigantskih metalnih vrata, zaslepljenost suncem i pucanje pogleda na ruinirani krajolik, o kojem ne znate ništa osim horor priča over-protektivnog establišmenta iz svog bivšeg doma.
Svet Fallouta 3 je predivno realizovan sa sadržinske i audio-vizuelne strane. Najveća, a možda jedina mana jeste to što posle kompletiranja glavnog questa nije moguće nastaviti sa igrom.
Potraga za ocem jeste perzistentni lajtmotiv ove fantastične avanture, sa zapletom koji će se doticati svih „kanonskih” elemenata koje je franšiza Fallout obrađivala u prošlosti i lagano prerasti puki quest lične prirode, dajući vam priliku da odigrate glavnu ulogu u dešavanjima od presudnog značaja za krhku civilizaciju koja se pomalja iz nuklearnih ruševina. Super Mutanti, Brotherhood of Steel, Enclave, Raidersi, Slaversi i ostali manje bitni predstavnici postapokaliptičnih frakcija vraćaju se na scenu u punoj snazi, uz dodatatak nekoliko novih grupacija, u manjoj ili većoj meri povezanih sa glavnim i opcionim quest lineovima, uz dve „opcione” frakcije koje su u potpunosti vezane za vašu karmu i uzajamno isključive.
Sve počinje na potpuno klasični način: bauljaćete krajolikom dok ne nabasate na prvu naseobinu (gradić Megaton), preuzmete prve questove i zacrtate sopstvenu stazu u maniru dobrog ili lošeg momka/devojke. Sveprisutna nelinearnost, oličena u nesputanosti kretanja i rešavanja glavnih i opcionih questova, kao i u Falloutu 2, dopunjena je „karma” sistemom, odnosno mogućnošću da budete dobar Samarićanin ili beskrupulozni zlotvor, sa svim nijansama ova dva antipoda. Prva veća odluka ovog tipa očekuje vas već u Megatonu: neeksplodiranu nuklearnu bombu u centru naselja možete razminirati i omogućiti mirniji život nesrećnicima koji godinama žive u njenoj senci, a možete je „riggovati” za eksploziju, ispunjavajući quest koji dobijate od jednog opako misterioznog lika, čime se otvara potpuno nov quest hub (Tenpenny Towers), odsecajući vas od svih quest lineova u Megatonu (koji, je li, završava kao pušeći krater). Odluke ovog tipa pratiće vas kroz celu igru, dinamički vam regulišući karmu i otvarajući/zatvarajući opcije za interakciju sa NPC-ima i questovanje. Sitni ili krupni izbori, koji variraju od odluke da li ćete biti ljubazni u konverzacijama ili nećete, do onih koje se tiču slizavanja sa trgovcima robova (Slavers) ili pomaganja potlačenima, utiču i na mogućnost regrutovanja pratioca, čiji afinitet prema vama u potpunosti zavisi od „karma-kompatibilnosti”. Izbor saputnika prilično je šarolik, mada smo u high-speed prvom prolazu kroz igru uspeli da otključamo svega tri kandidata: Star Captain Cross iz Brotherood of Steela, ex-raider Jericho i Super Mutant koga oslobađate iz kandži njegovih militantnih kolega predstavljaju tri potpuno unikatne opcije po psihološkom profilu i, što je neuporedivo važnije, borbenom stilu i afinitetima za upotrebu određenog oružja. Životinjski pratilac, oličen u dalekom potomku psa Dogmeata, sudeći prema službenim filmovima i screenshotovima, takođe postoji kao opcija, mada nam se putevi u frenetičnom tridsetosatnom prvom prelasku igre nisu ukrstili. Što se tiče prevoznih sredstava (nalik fuziono-pogonjenom automobilu iz Fallouta 2), na njih, takođe, nismo naleteli, mada tu opciju ne možemo lako isključiti: tokom igre povremeno smo nalazili delove motocikla, za koje nam svrbeća senzacija govori da možda može biti sastavljen i stavljen u pogon uz pronalazak adekvatne šeme (u igri postoji i rudimentarni crafting) ili ispunjavanja nekog questa. No, ovo je, ipak, samo hipoteza.
Ako FPS perspektivu (imate i mogućnost za igranje u trećem licu) podsvesno zanemarite, brzo ćete shvatiti da igrate logičnu ekstenziju Fallout univerzuma, koja je pretrpela tehnološki fejslift, ali je vernija originalu nego sam original. Real-time borbu u svakom trenutku možete pauzirati, čime dobijate V.A.T.S. (Vault-tec Assisted Targeting System), odnosno klasičan potezni interfejs u kom protivnike možete gađati u izabrani deo tela uz utrošak akcionih poena (koji se automatski obnavljaju u real-time režimu). Potezna, pa čak i real-time borba, odnosno vaša efikasnost sa različitim oružjem u zavisnosti od distance i tipa protivnika, zavisi od rezultata bacanja nevidljivih „kockica” i aplikacije borbenih i statusnih modifikatora, koje igra računa na način sličan prethodnim Falloutima. Ovo nije FPS, što ćete brzo uvideti promašivanjem oponenata koji su vam se namestili na mušicu i koje biste u nekom šuteru tako sigurno sastavili sa zemljom. Kad smo se već dotakli statistike, valja naglasiti to da sistem nije pretrpeo neke preterane promene. Glavni atributi podležu S.P.E.C.I.A.L. sistemu (Strenght, Percepcion, Endurance, Charisma, Intelligence, Agility, Luck), koji, u kombinaciji sa „Perkovima” i „Skillovima”, predstavljaju logičan sistem primarnih i deriviranih statistika u tesnoj interakciji. Sistem „Traitsa”, odnosno opcionih osobina koje istovremeno pomažu i odmažu (nalik na sex-appeal, jinxed i slične), u potpunosti je izostavljen, mada su neki traitsi modifikovani i uvršteni u perkove (Night Person, Bloody Mess...), uz eliminisanje negativne potkomponente. Broj perkova je povećan u odnosu na ranije igre, ali je broj skillova drastično smanjen (ukupno ih ima 13) brisanjem redudantnih gluposti koje niko nikada nije koristio (nalik Trapsu i sličnim). Perkove dobijate posle svakog nivoa, što doprinosi detaljnijem profilisanju vašeg karaktera u odnosu na prethodne igre, gde ste tu opciju imali na svakom trećem iskustvenom levelu.
Stvar koje se većina fanova najviše pribojavala bila je pretpostavka da će, nalik Oblivionu, neprijateljski ekosistem „levelovati” zajedno sa igračem. Ova ideja (koja je, prema našem mišljenju, potpuno upropastila Oblivion) u najvećoj meri je napuštena, mada se tračak toga može videti u drugoj polovini kampanje, kada će u krajoliku iznenada početi da se pojavljuju jače verzije standardnih mobova: gigantski Radscorpionsi umesto malih, Mr. Gutsy roboti naoružani plazma puškom i bacačem plamena umesto standardnih Protectrona i mutirani medvedi (Yao Guai) umesto Moleratsa i Mirelurka... Ovo je, ipak, minorna zamerka, jer je igra u 90 odsto slučajeva „zonski-definisana”, nalik Falloutu 1 i 2, i poseduje lokacije sa mobovima koji su smrtonosni za igrača malih nivoa. Time je osećaj strepnje i neizvesnosti istraživanja u potpunosti sačuvan, i nećete imati potrebe da, kao igrači Obliviona, koristite 3rd party modove koji bi svet učinili uverljivijim.
Svet Fallouta 3 je predivno realizovan sa sadržinske i audio-vizuelne strane, uz homogenost koja je isparcelisana na podlokacije koje se učitavaju zasebno, i koje se bez izuzetka svode na veće enterijere, nalik gradovima, quest-hubovima ili većim objektima. Eksterijeri se „strimuju” u realnom vremenu, mada ćete u slučaju korišćenja „auto-travel moda” (identičan onom iz Obliviona) morati da sačekate nekoliko sekundi zarad učitavanja lokacije. 3D engine je dovoljno fleksibilan i skalabilan da ne zahteva posedovanje Vault-Tec superkompjutera radi normalnog igranja, mada ćete za normalan doživljaj svakako želeti mašinu koja nije mnogo starija od godinu dana.
Najveća, a možda jedina mana igre jeste to što posle kompletiranja glavnog questa nije moguće nastaviti sa igrom i zaista zaviriti pod svaki žbun u sadržajem prebogatom gameworldu, kao i činjenica da ćete iskustveni limit dostići na dvadesetom nivou. Broj lokacija, questova i stvari na koje možete ostaviti lični pečat u igri toliko je veliki da će vam biti zaista žao kad odgledate završnu kolaž-animaciju i ending creditse. Ovo će vas svakako motivisati da igru odigrate još jednom, tri ili sto puta u godinama koje su pred vama, grozničavo čekirajući Bethesdin sajt u anticipaciji najave za Fallout 4 ili njegove MMORPG varijante u režiji rezurektovanog Interplaya, o kojoj fanovska zajednica već neko vreme šuška, zvecka i mrmori.
Da li je Fallout 3 „Oblivion sa vatrenim oružjem”? Većina fanova pribojavala se da će, nalik Oblivionu, neprijateljski ekosistem „levelovati” zajedno sa igračem.
Da li je Fallout 3 „Oblivion sa vatrenim oružjem”? Ovo pitanje sigurno muči svakog pravog fana, još od trenutka kada je obelodanjeno da je Bethesda od umirućeg Interplaya otkupila prava za single player aspekt ove franšize i započela posao na službenoj verziji Trojke. Na vašu i moju sreću, nije! Iako je urađen u istoj perspektivi kao i najkomercijalniji nastavak Elder Scrollsa, Fallout 3 je po najvećem broju aspekata sasvim svoj, tačnije, gotovo potpuno dosledan prvom i drugom nastavku sa kojima deli gotovo sve, osim dvodimenzionalne izometrijske forme. Strah da će Bethesda zabrljati ispao je potpuno neosnovan, mada to i nije neko iznenađenje za one koji su razvojni proces Trojke pratili od početka, čitajući developer intervjue u kojima su članovi programersko/dizajnerskog tima bez izuzetka ispoljavali pobožnu privrženost postulatima utemeljenim pre deset godina. Njihova gotovo sektaška revnost u potpunosti se ovaplotila na način koji je samo promil daleko od teoretski i praktično najboljeg. Klanjam im se do zemlje.
Brzo ćete shvatiti da igrate logičnu ekstenziju Fallout univerzuma, koja je pretrpela tehnološki fejslift. Članovi programersko/ dizajnerskog tima ispoljili su pobožnu privrženost postulatima utemeljenim pre deset godina.
Zaplet Fallouta 3 smešten je u 2277. godinu, tačno 200 godina posle nuklearne kataklizme i 36 godina posle dešavanja obrađenih u Falloutu 2. Vault 101, jedan od poslednjih „neotvorenih” Vaulta na Severnoameričkom kontinentu, smešten u brdima šire okoline Vašingtona D.C., jedini je dom za koji ste ikada znali. Živeći u sterilnom okruženju metalne utopije, hirurški odvojene od spoljnog sveta, rasli ste pored oca koji je činio sve da vam nadoknaci gubitak majke koja je umrla na porođaju – i onda je jednog dana nestao... Bekstvo iz Vaulta 101 uz pomoć overseerove kćeri, bezglavi skok u nepoznati, ruinirani radioaktivni wilderness, opremljenost pištoljem kablibra 10 mm i nekoliko stimpakova omažno i snažno reprizira šmek, iznenađenje i trnce koje ste (možda) imali na početku uživanja u prvom Falloutu. Osećaj je istog intenziteta kao i onaj pre 11 godina – a leap of faith prvog koraka izvan gigantskih metalnih vrata, zaslepljenost suncem i pucanje pogleda na ruinirani krajolik, o kojem ne znate ništa osim horor priča over-protektivnog establišmenta iz svog bivšeg doma.
Svet Fallouta 3 je predivno realizovan sa sadržinske i audio-vizuelne strane. Najveća, a možda jedina mana jeste to što posle kompletiranja glavnog questa nije moguće nastaviti sa igrom.
Potraga za ocem jeste perzistentni lajtmotiv ove fantastične avanture, sa zapletom koji će se doticati svih „kanonskih” elemenata koje je franšiza Fallout obrađivala u prošlosti i lagano prerasti puki quest lične prirode, dajući vam priliku da odigrate glavnu ulogu u dešavanjima od presudnog značaja za krhku civilizaciju koja se pomalja iz nuklearnih ruševina. Super Mutanti, Brotherhood of Steel, Enclave, Raidersi, Slaversi i ostali manje bitni predstavnici postapokaliptičnih frakcija vraćaju se na scenu u punoj snazi, uz dodatatak nekoliko novih grupacija, u manjoj ili većoj meri povezanih sa glavnim i opcionim quest lineovima, uz dve „opcione” frakcije koje su u potpunosti vezane za vašu karmu i uzajamno isključive.
Sve počinje na potpuno klasični način: bauljaćete krajolikom dok ne nabasate na prvu naseobinu (gradić Megaton), preuzmete prve questove i zacrtate sopstvenu stazu u maniru dobrog ili lošeg momka/devojke. Sveprisutna nelinearnost, oličena u nesputanosti kretanja i rešavanja glavnih i opcionih questova, kao i u Falloutu 2, dopunjena je „karma” sistemom, odnosno mogućnošću da budete dobar Samarićanin ili beskrupulozni zlotvor, sa svim nijansama ova dva antipoda. Prva veća odluka ovog tipa očekuje vas već u Megatonu: neeksplodiranu nuklearnu bombu u centru naselja možete razminirati i omogućiti mirniji život nesrećnicima koji godinama žive u njenoj senci, a možete je „riggovati” za eksploziju, ispunjavajući quest koji dobijate od jednog opako misterioznog lika, čime se otvara potpuno nov quest hub (Tenpenny Towers), odsecajući vas od svih quest lineova u Megatonu (koji, je li, završava kao pušeći krater). Odluke ovog tipa pratiće vas kroz celu igru, dinamički vam regulišući karmu i otvarajući/zatvarajući opcije za interakciju sa NPC-ima i questovanje. Sitni ili krupni izbori, koji variraju od odluke da li ćete biti ljubazni u konverzacijama ili nećete, do onih koje se tiču slizavanja sa trgovcima robova (Slavers) ili pomaganja potlačenima, utiču i na mogućnost regrutovanja pratioca, čiji afinitet prema vama u potpunosti zavisi od „karma-kompatibilnosti”. Izbor saputnika prilično je šarolik, mada smo u high-speed prvom prolazu kroz igru uspeli da otključamo svega tri kandidata: Star Captain Cross iz Brotherood of Steela, ex-raider Jericho i Super Mutant koga oslobađate iz kandži njegovih militantnih kolega predstavljaju tri potpuno unikatne opcije po psihološkom profilu i, što je neuporedivo važnije, borbenom stilu i afinitetima za upotrebu određenog oružja. Životinjski pratilac, oličen u dalekom potomku psa Dogmeata, sudeći prema službenim filmovima i screenshotovima, takođe postoji kao opcija, mada nam se putevi u frenetičnom tridsetosatnom prvom prelasku igre nisu ukrstili. Što se tiče prevoznih sredstava (nalik fuziono-pogonjenom automobilu iz Fallouta 2), na njih, takođe, nismo naleteli, mada tu opciju ne možemo lako isključiti: tokom igre povremeno smo nalazili delove motocikla, za koje nam svrbeća senzacija govori da možda može biti sastavljen i stavljen u pogon uz pronalazak adekvatne šeme (u igri postoji i rudimentarni crafting) ili ispunjavanja nekog questa. No, ovo je, ipak, samo hipoteza.
Ako FPS perspektivu (imate i mogućnost za igranje u trećem licu) podsvesno zanemarite, brzo ćete shvatiti da igrate logičnu ekstenziju Fallout univerzuma, koja je pretrpela tehnološki fejslift, ali je vernija originalu nego sam original. Real-time borbu u svakom trenutku možete pauzirati, čime dobijate V.A.T.S. (Vault-tec Assisted Targeting System), odnosno klasičan potezni interfejs u kom protivnike možete gađati u izabrani deo tela uz utrošak akcionih poena (koji se automatski obnavljaju u real-time režimu). Potezna, pa čak i real-time borba, odnosno vaša efikasnost sa različitim oružjem u zavisnosti od distance i tipa protivnika, zavisi od rezultata bacanja nevidljivih „kockica” i aplikacije borbenih i statusnih modifikatora, koje igra računa na način sličan prethodnim Falloutima. Ovo nije FPS, što ćete brzo uvideti promašivanjem oponenata koji su vam se namestili na mušicu i koje biste u nekom šuteru tako sigurno sastavili sa zemljom. Kad smo se već dotakli statistike, valja naglasiti to da sistem nije pretrpeo neke preterane promene. Glavni atributi podležu S.P.E.C.I.A.L. sistemu (Strenght, Percepcion, Endurance, Charisma, Intelligence, Agility, Luck), koji, u kombinaciji sa „Perkovima” i „Skillovima”, predstavljaju logičan sistem primarnih i deriviranih statistika u tesnoj interakciji. Sistem „Traitsa”, odnosno opcionih osobina koje istovremeno pomažu i odmažu (nalik na sex-appeal, jinxed i slične), u potpunosti je izostavljen, mada su neki traitsi modifikovani i uvršteni u perkove (Night Person, Bloody Mess...), uz eliminisanje negativne potkomponente. Broj perkova je povećan u odnosu na ranije igre, ali je broj skillova drastično smanjen (ukupno ih ima 13) brisanjem redudantnih gluposti koje niko nikada nije koristio (nalik Trapsu i sličnim). Perkove dobijate posle svakog nivoa, što doprinosi detaljnijem profilisanju vašeg karaktera u odnosu na prethodne igre, gde ste tu opciju imali na svakom trećem iskustvenom levelu.
Stvar koje se većina fanova najviše pribojavala bila je pretpostavka da će, nalik Oblivionu, neprijateljski ekosistem „levelovati” zajedno sa igračem. Ova ideja (koja je, prema našem mišljenju, potpuno upropastila Oblivion) u najvećoj meri je napuštena, mada se tračak toga može videti u drugoj polovini kampanje, kada će u krajoliku iznenada početi da se pojavljuju jače verzije standardnih mobova: gigantski Radscorpionsi umesto malih, Mr. Gutsy roboti naoružani plazma puškom i bacačem plamena umesto standardnih Protectrona i mutirani medvedi (Yao Guai) umesto Moleratsa i Mirelurka... Ovo je, ipak, minorna zamerka, jer je igra u 90 odsto slučajeva „zonski-definisana”, nalik Falloutu 1 i 2, i poseduje lokacije sa mobovima koji su smrtonosni za igrača malih nivoa. Time je osećaj strepnje i neizvesnosti istraživanja u potpunosti sačuvan, i nećete imati potrebe da, kao igrači Obliviona, koristite 3rd party modove koji bi svet učinili uverljivijim.
Svet Fallouta 3 je predivno realizovan sa sadržinske i audio-vizuelne strane, uz homogenost koja je isparcelisana na podlokacije koje se učitavaju zasebno, i koje se bez izuzetka svode na veće enterijere, nalik gradovima, quest-hubovima ili većim objektima. Eksterijeri se „strimuju” u realnom vremenu, mada ćete u slučaju korišćenja „auto-travel moda” (identičan onom iz Obliviona) morati da sačekate nekoliko sekundi zarad učitavanja lokacije. 3D engine je dovoljno fleksibilan i skalabilan da ne zahteva posedovanje Vault-Tec superkompjutera radi normalnog igranja, mada ćete za normalan doživljaj svakako želeti mašinu koja nije mnogo starija od godinu dana.
Najveća, a možda jedina mana igre jeste to što posle kompletiranja glavnog questa nije moguće nastaviti sa igrom i zaista zaviriti pod svaki žbun u sadržajem prebogatom gameworldu, kao i činjenica da ćete iskustveni limit dostići na dvadesetom nivou. Broj lokacija, questova i stvari na koje možete ostaviti lični pečat u igri toliko je veliki da će vam biti zaista žao kad odgledate završnu kolaž-animaciju i ending creditse. Ovo će vas svakako motivisati da igru odigrate još jednom, tri ili sto puta u godinama koje su pred vama, grozničavo čekirajući Bethesdin sajt u anticipaciji najave za Fallout 4 ili njegove MMORPG varijante u režiji rezurektovanog Interplaya, o kojoj fanovska zajednica već neko vreme šuška, zvecka i mrmori.
Last edited by PsychoSykes on Mon Aug 31, 2009 11:07 am; edited 4 times in total (Reason for editing : srpski)
